Aside

Метали

предмети од метала

металне цеви различитих профила

Метали су хемијски елементи који имају особине да добро проводе електричну струју и топлоту. У данашње време људи користе различите метале за своје потребе. Најчешће се користе гвожђе и челик као метали црне мателургије. од метала се праве различити предмети: игле, шрафови, цеви, жице, лимови, капије, арматура, делови- челичне конструкције разних грађевина итд.

Метали се деле на:

племените– злато, сребро, платина

злато

images (8)

images (10)

полуплемените– алуминијум, бакар

                                                                                                                                             не племените– гвожђе

images (7) images (2)  images (6)

Метали су људима познати од давнина. Још у старом веку људи су користили злато, сребро, бакар, гвожђе, калај, живу, олово.

Лоша особина неких метала је та, да су склони корозији.

Корозија представља пропадање метала под утицајем атмосферских прилика: влаге, температуре, кише, снега итд.

Заштита метала од корозије:

1. премазивање заштитним бојама и лаковима

2. гумирање, пластифицирање, емајлирање металних делова

images (11)

Основне особине метала:

1. метални сјај

3.  електрична топлота и проводљивост

4. могу да се лију, кују, обликују, спајају лемљењем

Металургија је грана индустрије, која се бави  начинима добијања  метала из руда. Металургија се дели на

– црну (гвожђе, челик)                                                                                          питања уз лекцију

– обојену (сви остали метали)                                                                     1. Наведи неке предмете направљене од разних метала

                                                                                                                                       2. Наброј основне особине метала

                                                                                                                                       3. Шта је металургија и како се дели?

                                                                                                                                       4. Која је лоша особина неких метала?

                                                                                                                                       5. Наброј начине заштите метала од корозије

Метали

Značaj biljaka u ishrani čoveka

Standard

Značaj biljaka  u ishrani čoveka

Povrće je oduvek igralo značajnu ulogu u životu čoveka. Još je slavni grčki lekar Hipokrat, pre dve hiljade godina  rekao:“Hrana treba da bude lek, a lek-hrana.“sr.wikipedia.org

Veći deo povrtarskih biljaka ljudima je bio poznat još pre 4000-5000 godina.

Otkrićem Amerike dospelo je u Evropu mnogo vrsta voća i povrća: krompir, paradajz, tikvice, boranija, kikiriki, orah, ananas…

images (2)

Značaj povrća u ishrani dugo je potcenjivan. U novije vreme otkrivena je uloga vitamina i  mineralnih soli, važnih u ishrani, pa su ljudi počeli da koriste voće i povrće u značajnijoj meri. Danas je poznato da se u voću i povrću nalazi biološki važan kompleks matreija koje organizam ne može da obezbedi iz drugih prehrambenih namirnica kao što su meso, testenina, razna peciva itd.

imagesпреузимањеimages (1) Povrće sadrži vitamine i mineralne soli. Niska energetska vrednost povrća ogleda se u izuzetno malim količinama masti i značajnim količinama ugljenih hidrata i belančevina https://sr.wikipedia.org/wiki/

U povrću je prisutan kompleks šećera: glukoze, fruktoze i saharoze. Važan deo povrća su i celuloza, organske kiseline, eterična ulja.

Svakodnevno korišćenje povrća u ljudskoj ishrani predstavlja čovekovu životnu potrebu. Povrće u svom sastavu sadrži puno hranljivih materija neophodnih za zdravlje, a to su vitamini, mineralne soli,organske kiseline…www.zdravaishrana.net/

Povrće

U povrću se nalaze razne hranjive materije koje organizam ne može da obezbedi iz drugih namirnica. Povrće je bogato mineralima, vitaminima, mineralnim solima, ugljenim hidratima. Povrće je siromašno belančevinama i skoro da i ne sadrži masti.

U povrću ima najviše vitamina C (paprika, kupus, spanać, kelj, keleraba,krompir, lisnato povrće)

Svakodnevno korišćenje povrća u ishrani, naročito sirovog, je važna ž(ivotna potreba.

Neko povrće je lekovito: beli luk, ren, paprika, plavi patlidžan, peršun itd.

images (3)images (4)

 

 

PITANJA

1. Koji grčki lekar je govorio o blagodeti povrća?

2. Opiši od kakvog značaja je povrće za ishranu ljudi

3. Navedi neke vitamine koji se nalaze u povrću

4. Nabroj neko lekovito povrće

Očuvanje prirode-ekologija

Standard

Ekologija

images (13)

Ekologija je samostalna nauka koja proučava odnos čoveka prema prirodi, kao i odnose koji vladaju među živim bićima u odnosu prema prirodi. Naziv ekologija potiče od grčke reči ojkos-dom-sredina, i logos-nauka. Tokom duge istorije naše Planete, životna sredina se neprestano razvijala. Čovek je dugo vremena živeo u ravnoteži sa prirodom. Svako živo biće naseljava deo prostora na Zemlji u kome nalazi uslove za život: hranu, vodu, vazduh, svetlost i toplotu. Uslovi koji postoje u životnoj sredini nazivaju se EKOLOŠKI FAKTORI.  

U ekološke faktore ubrajamo klimu, vazduh, vodu, vlažnost, toplotu, zemljište, reljef, nadmorska visina… Da bi opstao na zemlji, čovek svojim aktivnostima narušava ravnotežu koja postoji u prirodi. Fabrike i rafinerije zagađuju vazduh, uništavanje i krčenje šuma dovodi do erozije zemljišta, mnoge životinje napuštaju ova životna staništa u potrazi za skloništem.

images (3)images (6)images (9)

Čovek isušuje vodena staništa, zagađuje reke i jezera, bavi se prekomernim lovom i ribolovom, uništava mnoge životne vrste. Ovo su samo neki primeri uništavanja prirode.

NASELJA predstavljaju izgrađene, urbanizovane delove životne sredine u kojima ljudi žive. Gradovi zadovoljavaju potrebe ljudi, ali su uslovi života u gradovima nepovoljni usled zagađenja vazduha, gomilanja otpada svakakve vrste, preterane buke, izduvnih gasova. iz fabrika i gustog saobraćaja.

motoimages

Postojanje zelenila u parkovima i travnatih površina donekle ublažava zagađenost vazduha u gradskim sredinama.

Najčešći izvori zagađenja vazduha su: toplane, elektrane, gust saobraćaj, fabrike i rafinerije nafte, hemijska industrija. SMOG u vazduhu predstavlja opasnost po živi svet. Vazduh može biti zagađen i u prostorijama koje se ne provetravaju. Postojanje zelenila u parkovima i travnatih površina donekle ublažava zagađenost vazduha u gradskim sredinama.

images (7)images (8)

PITANJA

  1. Kakva je nauka ekologija?
  2. Navedi nekoliko ekoloških faktora
  3. Opiši na koji način čovek zagađuje svoju okolinu
  4. Opiši uslove života u gradovima
  5. Koji su najčešći izvori zagađivnja vazduha?

Delovi biljke

Standard

Osnovna funkcija i građa biljnih organa

Osnovni delovi biljke su: koren,stablo, list, cvet, plod i seme

                        koren 

                  

-Koren je podzemni deo biljke

– uloga korena je da pričvršćuje biljku za zemlju i crpi vodu i mineralne materije iz zemlje.

                                                                                           

– neki korenovi su jestivi ( šargarepa, rotkvica, zelen, cvekla, luk, ren…)

        Stablo biljke

 

– stablo provodi mineralne materije od korena ka vrhu. Ono hrani biljku

– stablo može biti zeljasto

        ili drvenasto

– stablo nosi listove, cvetove i plodove i postavlja ih u najpovoljniji položaj za primanje Sunčeve svetlosti

 

                  list

-Listovi su delovi biljke uglavnom zelene boje, i nalaze se na granama biljke.

– Delovi lista su: lisna osnova, lisna drška i lisna ploča

– osnovna funkcija lista je odvijanje fotosinteze pod dejstvom Sunčeve svetlosti, razmena gasova i disanje biljke

-broj listova na stablu iznosi od nekoliko, do nekoliko hiljada.

listovidjurdjevakjelka

      cvet, plod i seme

Cvet  predstavlja kratak izdanak sa ograničenim rastom, sa listovima specifično izmenjenim funkcijom. Osnovna funkcija cveta je seksualna reprodukcija biljke.

                  Plod

Plod   je reproduktivni biljni organ  koji se posle oplođenja obrazuje iz plodnika.

                    Seme 
Seme je organ za razmnožavanje biljke. U određenom trenutku, pod povoljnim uslovima kao što su vlaga ili tlo na koje je palo seme, dolazi do klijanja nove biljke. U semenu se nalazi velika količina hranjivih materija koje biljci pomažu da se razvija. Mnoga semena su toliko hranljiva, da služe u ljudskoj ishrani:  semenke bundeve, suncokreta, masline,  lana, kikiriki…
semenjepalmapasulj